Prvi hamburger napravljen od mesa dobijenog u laboratoriji iz matičnih
ćelija krave predstavljen je, ispržen i pojeden danas u Londonu.
"Očekivala sam malo mekšu teksturu. Ukus je intenzivan, blizu je mesa, ali nije toliko sočno. Konzistentnost je perfektna, samo mi nedostaju so i biber. Da, za mene je ovo meso i uopšte se ne raspada", rekla je austrijska naučnica i stručnjak za hranu Hani Rojcler nakon prvog zalogaja.
Iza ovog hamburgera, u čiju je proizvodnju do sada uloženo 250.000 funti, stoji ekipa holandskih naučnika sa Univerziteta u Mastrihtu, predvođena profesorom Markom Postom.
Osim pomenute sume novca, bilo je potrebno šest nedelja da se napravi goveđe meso iz laboratorije, a pljeskavica od 142 grama sadrži i prezle, so, jaja u prahu i šafran.
Kako je sintetizovano meso bijele boje, za prirodnu crvenu boju korišten je sok od cvekle. Meso je isprženo na suncokretovom ulju i malo putera.
"Osjećaj u ustima je kao da jedete meso. Iako mi nedostaje nečeg malo masnijeg, sve ovo ostavlja utisak kao da je pravi hamburger. Ipak, ukus je ono što je drugačije", kaže kritičar i ekspert za hranu Džoš Šonvald.
"Očekivala sam malo mekšu teksturu. Ukus je intenzivan, blizu je mesa, ali nije toliko sočno. Konzistentnost je perfektna, samo mi nedostaju so i biber. Da, za mene je ovo meso i uopšte se ne raspada", rekla je austrijska naučnica i stručnjak za hranu Hani Rojcler nakon prvog zalogaja.
Iza ovog hamburgera, u čiju je proizvodnju do sada uloženo 250.000 funti, stoji ekipa holandskih naučnika sa Univerziteta u Mastrihtu, predvođena profesorom Markom Postom.
Osim pomenute sume novca, bilo je potrebno šest nedelja da se napravi goveđe meso iz laboratorije, a pljeskavica od 142 grama sadrži i prezle, so, jaja u prahu i šafran.
Kako je sintetizovano meso bijele boje, za prirodnu crvenu boju korišten je sok od cvekle. Meso je isprženo na suncokretovom ulju i malo putera.
"Osjećaj u ustima je kao da jedete meso. Iako mi nedostaje nečeg malo masnijeg, sve ovo ostavlja utisak kao da je pravi hamburger. Ipak, ukus je ono što je drugačije", kaže kritičar i ekspert za hranu Džoš Šonvald.
“Hamburger je napravljen od matičnih ćelija krave, i nismo unosili
nikakve izmjene. Da bismo zaista uspjeli u ovome, željeli smo da imao
istovjetan izgled, osećaj i ukus kao kada jedete pravo meso”, kazao je
Post prije zvanične prezentacije hamburgera.
Neposredno prije početka predstavljanja, koje su osim medija putem interneta pratili i brojni gledaoci širom svijeta, saopšteno je da je glavni finansijer cijelog projekta Sergej Brin, jedan od osnivača Gugla.
Post je objasnio da je za proizvodnju sintetičkog mesa potrebno 99 posto manje resursa nego za uzgoj pravog mesa, znatno manje vode (između 82 i 96 posto), kao i da se tom prilikom proizvodi 78 do 95 posto manje gasova odgovornih za efekat staklene bašte.
Neposredno prije početka predstavljanja, koje su osim medija putem interneta pratili i brojni gledaoci širom svijeta, saopšteno je da je glavni finansijer cijelog projekta Sergej Brin, jedan od osnivača Gugla.
Post je objasnio da je za proizvodnju sintetičkog mesa potrebno 99 posto manje resursa nego za uzgoj pravog mesa, znatno manje vode (između 82 i 96 posto), kao i da se tom prilikom proizvodi 78 do 95 posto manje gasova odgovornih za efekat staklene bašte.
“Krave su veoma ‘neefikasne’, jer zahtjevaju sto grama biljnih proteina
da bi proizvele svega 15g životinjskih proteina. Zbog toga moramo da
hranimo krave u velikim količinama da bismo mi uopšte mogli da se
prehranimo”, kazao je Post u razgovoru za Gardijan, dodajući da je
proizvodnja “hamburgera iz epruvete” mnogo efikasnija, a uz to ne
postoji ni potreba za ubijanjem krava.
Posljednja je tvrdnja ujedno i razlog zbog kojeg je projekat dobio veliku podršku organizacija za zaštitu životinja. Tako se u zvaničnom saopštenju PETA-e navodi da ćemo uskoro zaista biti u mogućnosti da jedemo meso bez griže savjesti i moralnih dilema oko ubistva životinja zarad ljudske prehrane.
Prema podacima svjetske Organizacije za hranu i poljoprivredu, do 2050. godine ješćemo dva puta više mesa nego sada.
Posljednja je tvrdnja ujedno i razlog zbog kojeg je projekat dobio veliku podršku organizacija za zaštitu životinja. Tako se u zvaničnom saopštenju PETA-e navodi da ćemo uskoro zaista biti u mogućnosti da jedemo meso bez griže savjesti i moralnih dilema oko ubistva životinja zarad ljudske prehrane.
Prema podacima svjetske Organizacije za hranu i poljoprivredu, do 2050. godine ješćemo dva puta više mesa nego sada.
Izvor: B92
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.